Nedelja na Tenerifima: iz beogradske magle u večno proleće

Subota je, sredina novembra. Beograd je jutros osvanuo u magli, onoj gustoj, rečnoj, zbog koje se ne vidi ni drugi kraj Brankovog mosta. Kaput, šal, kafa u papirnoj čaši. A u torbi kupaći kostim, jer za šest sati sletate na mesto gde je novembar samo reč u kalendaru.

Ovo je priča o tome kako izgleda nedelja na Tenerifima. Nije to lista znamenitosti, već niz dana kakve biste i vi mogli da proživite, sada kada do najvećeg Kanarskog ostrva leti direktan let iz Beograda.

Polazak: iz magle u zalazak sunca

Avion Air Serbie poleće u 13:40. Ispod vas ostaju Sava i Dunav, pa Alpi pod prvim snegom, pa Sredozemlje, i onda dugo, dugo ništa osim plavog. Negde iznad Gibraltara shvatate da letite dalje nego što ste mislili: Tenerife je zapravo bliži Africi nego Evropi, nekih tristotinak kilometara od marokanske obale.

Sletanje je u 18:25 po lokalnom vremenu, a sat vam se vraća unazad za jedan sat. Vrata aviona se otvaraju i prvo što osetite je vazduh, mek, topao, sa mirisom okeana. Kaput ide u kofer i tamo će ostati do povratka. Do hotela na jugu ostrva vozite se dvadesetak minuta, dok se iznad okeana gase poslednje boje zalaska, a na horizontu se nazire silueta ostrva La Gomera.

Nedelja: dan koji pripada okeanu

Prvi dan nema plana, i to je jedini ispravan plan. Doručak na terasi, pa plaža u Costa Adeji. Pesak je svetao, voda bistra, a Atlantik je ovde drugačiji od Jadrana: talasi dolaze u dugim, sporim redovima, kao da dišu. Voda nije topla kao u avgustu na Halkidikiju, ali posle prvog zarona prestajete da mislite o tome.

Popodne šetnja do Los Kristijanosa, starog ribarskog mesta koje je postalo letovalište, a nije zaboravilo odakle je došlo. Za večeru naručujete ono što će vam postati navika do kraja nedelje: papas arrugadas, sitni krompir kuvan u slanoj vodi, sa naboranom korom posutom solju, uz dva sosa, ljuti crveni i zeleni mojo. Jednostavno je, a toliko dobro da ne znate zašto se to ne jede i kod kuće.

Ponedeljak: kitovi, delfini i litice od kojih zastaje dah

Ujutru se ukrcavate na brod. Kapetan objašnjava da između Tenerifa i La Gomere živi stalna porodica kitova pilota i da ih ovde ima tokom cele godine. Ne prođe ni pola sata, a neko na pramcu viče. Crna leđa izranjaju iz vode, jedna, pa dve, pa cela grupa koja mirno pliva pored broda, kao da su ovde da vide vas, a ne obrnuto. Malo kasnije pored pramca proleću i delfini.

Brod se zatim okreće ka severu, prema liticama Los Gigantes. Ime im je sasvim zasluženo: crne i crvene stene uzdižu se iz okeana stotinama metara uvis, gotovo okomito. Pored njih brod izgleda kao igračka. Meštani su ih nekada zvali „Pakleni zid“, a kad ih vidite, razumete i zašto.

Utorak: 3.715 metara iznad briga

Ovo je dan zbog kog ljudi pamte Tenerife. Iz Costa Adeje kolima krećete uzbrdo, a predeo se menja na svakih nekoliko stotina metara: banane, pa vinogradi, pa borova šuma, i onda odjednom ulazite u oblak. Vozite kroz belu tišinu, a zatim izlazite iznad nje. Ispod vas je more oblaka, a ispred vas pejzaž koji izgleda kao da ne pripada ovoj planeti: polja očvrsle lave u nijansama rđe, okera i sivog, i usred svega Teide, najviši vrh Španije.

Žičara vas za nekoliko minuta podiže na 3.555 metara. Vazduh je redak i hladan, iz zemlje se ponegde diže miris sumpora, a pogled puca na sva Kanarska ostrva odjednom. Ujutru ste bili u kupaćem, a sada ste u jakni i rukavicama. Da biste se popeli do samog kratera, potrebna vam je posebna dozvola, koja se rezerviše mesecima unapred, ali i pogled sa gornje stanice žičare sasvim je dovoljan da vam ostane u sećanju.

Ako vam se ostaje do mraka, ostanite. Nebo iznad Teidea jedno je od najčistijih u Evropi, zbog čega je ovde i astronomska opservatorija. Kada se sunce spusti iza oblaka, nad vama se otvori Mlečni put, onakav kakav iz grada nikada ne vidite.

Sreda: zeleni sever i grad sa balkonima

Ako vam je jug ostrva bio previše sunčan, sever će vas iznenaditi. Ovde je sve zeleno: plantaže banana spuštaju se do mora, a u planinama Anaga rastu lovorove šume stare milionima godina, toliko gusto i vlažno da staze izgledaju kao iz bajke. Magla se provlači između drveća, a sa vidikovaca pogled pada na crne plaže i okean.

Popodne silazite u La Lagunu, nekadašnju prestonicu ostrva. Grad je pod zaštitom UNESCO-a, sa šarenim kućama, drvenim balkonima i dvorištima punim cveća. Po uzoru na njegove ulice kasnije su građeni gradovi u Latinskoj Americi, od Havane do Lime. Uveče je pun studenata, a terase kafića su prepune. Sednite i naručite barraquito, kafu u slojevima, sa kondenzovanim mlekom, likerom, cimetom i limunovom koricom. Svako na ostrvu ima svoj recept i svako će vam reći da je baš njegov pravi.

Četvrtak: sela na kraju sveta

Put do sela Maska je avantura sama za sebe. Uska cesta se uvija kroz planine Teno, krivina za krivinom, a sa svake se pruža pogled na klisure koje se spuštaju ka okeanu. Selo je prilepljeno za stenu, sa nekoliko kamenih kuća, palmama i kafanom na terasi iznad ponora. Klisura ispod sela jedna je od najlepših pešačkih staza na Kanarima, a pošto je broj posetilaca ograničen, ulaz se rezerviše unapred.

Na povratku svratite u Garačiko, gradić koji je početkom 18. veka delom zatrpala lava. Danas su upravo od te lave nastali prirodni bazeni uz obalu, u kojima se kupate dok talasi Atlantika udaraju o stene samo nekoliko metara dalje. Ručak je u guachinche: to su porodične kafane u kojima vinari služe svoje vino sa vulkanskog tla, uz domaću hranu, bez menija i bez žurbe.

Petak i subota: samo vi i sunce

Poslednje dane ostavite za ništa. Plaža Las Teresitas kod Santa Kruza, sa zlatnim peskom donetim iz Sahare i palmama u nizu, ili neka mala crna plaža na severu, gde ste sami sa talasima. Ili jednostavno hotelski bazen, knjiga i hladno piće. Primetićete da ste prestali da gledate u telefon i da ne znate koji je dan, a to je i bio cilj.

Ako ste došli krajem februara, u Santa Kruzu vas čeka karneval, jedan od najvećih na svetu. U 2027. godini ulice će slaviti od 19. do 28. februara: perje, šljokice, bubnjevi i ples do svitanja, a ceo grad maskiran i na ulicama.

Povratak: u Beograd sa suncem u kostima

Let za Beograd poleće u 10:00, a u 16:00 ste kod kuće. Napolju je možda i dalje magla, ali vi nosite nešto što se ne vidi na fotografijama: osećaj da ste nedelju dana proveli u drugom godišnjem dobu. I već razmišljate o tome kad ćete opet.

A to „opet“ je bliže nego što mislite. Air Serbia leti direktno iz Beograda na Tenerife utorkom i subotom, pa se lako uklapa i kraći odmor od četiri noći i cela nedelja. Za vizu ne morate da brinete, jer je Tenerife deo Španije i Šengena, a plaća se evrima.

Sve praktične informacije, red letenja, savete za prevoz i smeštaj, kao i aktuelne cene avio karata, pronaći ćete na našoj stranici Avio karte Beograd – Tenerife ». Za pomoć oko rezervacije pozovite naš call centar na besplatan broj 0800 400 000.