Avio karte Beograd Cirih, Jezero na kojem je rođena Hajdi

Cirih, Jezero na kojem je rođena Hajdi

Keltsko seoce na brdu Lindenhof kroz vekovne transformacije izrasta u jedan od najbogatijih i najlepših gradova Evrope i sveta. Cirih, čije poreklo imena smatraju galskim, danas je najveći, ali ne i glavni grad Švajcarske. Svakako je najposećeniji, a to može da zahvali ne samo lepoti građevina koje ga ukrašavaju, brojnim muzejima koji ga oplemenjuju, već prevashodno Ciriškom jezeru koje ga upotpunjuje.

Na Lindenhofu, brdašcu pod lipama na ostacima keltskog naselja, Rimljani su napravili carinu galije Belgika, a car Konstantin upravo je tu postavio granicu između Gala i Rimljana. Ovaj plato je bio sudbonosna tačka u istoriji grada u V veku Alemani (Germansko pleme) ovde gradi odbranbenu tvrđavu, na ovom mestu zvanično prihvataju hrišćanstvo, ovde se grade prvi manastiri, a i ovde je započeo reformatorski pokret u Švajcarskoj…

Stanovnici grada su uvek hrabro pokušavali da odbrane svoju nezavisnost, a jedno od najinteresatnijih svedočanstava o tome je i priča (legenda) koja potiče iz XIII veka… Švajcarci u to doba ratuju sa Vinterturom, koji su na strani i pod upravom Habsburga. Svi muškarci tokom bitke za odbranu grada ginu, a neprijatelj ubeđen u svoju pobedu kreću ka gradu.

No, dočekali su ih “oklopnici” na Lindenhofu… Budući da su i neprijateljske snage iscrpljene i desetkovane, videvši vojsku, napuštaju ideju o osvajanju grada i povlače se, nikada ne saznavši da su pod oklopima bile žene, odlučne da sačuvaju svoj grad! Ova potresna priča nam mnogo otkriva o ljubavi naroda prema svom gradu!

Cirih, u kojem je Johana Špiri inspirisana pejzažom napisala jednu od najlepših bajki sveta “Hajdi”, se od XIX veka transformiše iz ušuškanog alpskog sela u svetsku metropolu. Danas je Cirih centar istoimenog kantona (u Švajcarskoj ih ima 26, najstariji su Helvecija, Uri i Švic, čijim ujedinjenjem i nastaje država Švajcarska), finansijsku prestonicu, svetsko bankarsko središte, urbanu oblast sa oko dva miliona stanovnika… Ta urbanizacija nije poremetila miran život Cirišana.

Oni i dalje uživaju u čokoladi, žive pretežno kao podstanari, jer ne uzimaju stambene kredite, a tako i ne plaćaju visoke poreze na imovinu, račune plaćaju pretežno u poštama, ne dozvoljavaju da im brojni posetioci naruše lepotu i čistoću grada… Zanimljivo je i da ne kupuju vodu, ali to nije posledica ekonomisanja, nego što Cirih ima preko hiljadu fontana i česmi sa kojih teče savršeno čista, pitka i ispravna voda…

Tokom Vašeg boravka u Cirihu, svakako obiđite njegove crkve i muzeje. Nezaobilazna je Grosminster crkva, koju je po predanju podigao niko drugi do Karlo Veliki, u slavu i čast rimskih legionara Regule i Feliksa, koji su bili zaštitnici grada. Sadašnje ruho crkve je u romaničkom stilu, iz XI veka, a jedan od njenih prepoznatljivih atributa je toranj sa kojeg su pruža predivan panoramski pogled na grad i jezero.

Odmah preko puta ove crkve je Frauminster, nekadašnji ženski samostan iz IX veka čije je vitražne prozore izradio Mark Šagal ’70-ih godina prošlog veka… Ne propustite ni najstariju crkvu u gradu, posvećenu najslavljenijem hrišćanskom svecu, Svetom Petru, izgrađenu na ostacima Jupiterovog hrama. Sat na crkvi je poseban, jer sa svojim prečnikom većim od 8,5 metara predstavlja najveći sat u Evropi.

Ovaj sat možda i vrši svojevrstan psihološki pritisak na Švajcarce, te se oni nađoše u često citiranom izrazu “tačan kao Švajcarac”! Kolika je veličina ovog mehanizma govori nam i činjenica da velika kazaljka kada prelazi iz jednog minuta u drugi mora da se pomeri za čak 45 centimetara!

Kažu da podnevlja utiču na gene, pa su Španci zbog obilja sunca strastveni i naklonjeni opasnim hobijima poput koride, Italijani zbog tople klime često izlaze na ulice, te su odatle stvorili potrebu da su lepo obučeni, a Švajcarci zbog mnogo snega i hladnoće na visokim planinama (Švajcarska ima 74 vrha sa preko 4000 metara nadmorske visine) su razvili ljubav prema popravljanju sitnih mehanizama, jer šta raditi tokom dugog boravka u kući nego uz vatru iz ognjišta nešto korisno stvarati, te tako postadoše majstori za satove…

Cirih ima još mnogo, mnogo toga čime bi Vas impresionirao. Napomenuću da ovde možete uživati u brojnim muzejima i njihovim kvalitetnim kolekcijama i postavkama, a neki od nesvakidašnjih su:

Muzej Ritberg sa kolekcijom umetničkih dela iz Azije, Afrike, Amerike i Okeanije. Muzej Atal, sa replikama i kostima dinosaurusa. Muzej domorodaca Severne Amerike, specijalizovan za prezentaciju kulture američkih Indijanaca. Muzej igračaka vodi nas kroz dečiji svet igre od XVIII veka na ovamo…

Ne mogu da Vam ne skrenem pažnju na zoološki vrt, koji ima oko 350 različitih životinjskih vrsta, a specifičan je po tome što pored kreiranja prirodnog ambijenta za svaku vrstu, u zoo vrtu radi čak 4000 ambasadora iz divljine, koji su tu da ispričaju priču o svojoj životinjskoj vrsti i njihovom načinu življenja.

AVIO KARTA BEOGRAD CIRIH

Avio karta Beograd Cirih može da se kupi već po ceni od oko 110 eura. Avio karta Beograd Cirih je sa uslugom direktnog leta (bez presedanja), a ovakvu vrstu karata nude avio kompanije Swiss i Air Serbia. Avio karta Beograd Cirih je na raspolaganju svih sedam dana u nedelji. Ukoliko samostalno pretražujete ponude, oznaka aerodroma je ZRH, a Cirih pišete: Zurich

Aerodrom Cirih Kloten je najveći aerodrom u Švajcarskoj. Sa prometom od preko 20 miliona putnika godišnje spada među najprometnije evropske aerodrome. Aerodrom se nalazi na 12 km od grada, a dobro je povezan i sa ostatkom zemlje. Aerodrom predstavlja vazdušnu luku kompanije Swiss International Airlines. Sa aerodroma se lako i brzo stiže do centra grada zahvaljujući odličnom javnom prevozu (voz, bus, tramvaj). Najbrži prevoz do grada je vozom. Železnička stanica se nalazi odmah ispod terminala. Sa stanice polaze vozovi na svakih 10 minuta, i to: nacionalne železnice SBB, S-bahn na linijama S2 i S16 do grada, zatim InterRegio, InterCity i EuroCity za Bazel, Bern, Ženevu, Lucern, Minhen…

Da biste pronašli povoljnu tarifu, avio karta Beograd – Cirih bi trebalo da bude rezervisana par meseci unapred…

Želim Vam srećne, čokoladne trenutke u Cirihu!